INTERVJU AMBASADORA – „Sv. Sava – Duhovni most između Bugara i Srba“

- Vaša Ekselencijo, Sveti Sava Srpski je jedan od najpoštovanijih svetaca ne samo u Srbiji nego i u celom pravoslavnom svetu, uključujući i Bugarsku, sa kojom ga veže jedan deo njegovog života. Kako Srbi slave uspomenu na Svetog Savu?

- Gospodine Milkov, kao prvo zahvaljujem Vam se na mogućnosti da se povodom ovako jednog lepog pitanja obratim bugarskoj javnosti. Međutim, pitanje je teško, jer nije lako u nekoliko rečenica objasniti kako mi slavimo Svetog Savu. U potpunosti sam saglasan da je Sveti Sava jedan od najpoštovanijih Svetaca, ne samo među Srbima, nego kao što ste i Vi rekli, i među ostalim pravoslavnim hrišćanima, među kojima su i naša bugarska braća i prijatelji, ali i među drugim religijama i drugim nacijama. Zašto? Upravo zato jer je Sveti Sava bio jedan poseban čovek. Kao što već znate, on je u jednom trenutku odbacio ono što je zemaljsko, on je prigrlio Gospoda Boga. Odbacujući svoj status, u tom momentu bio je princ, odbacio je i mogućnost da jednog dana postane čak i srpski Kralj. Takav čovek je zaista poseban. Ceo život on je bio sa Gospodom Bogom, molivši se za ljubav, za dobro. Bio je Bogoljubiv, bio je čovekoljubiv, pa kako mi sada da ne poštujemo takvog čoveka? Konkretno, mi ga poštujemo pre svega sa jednim jakim sećanjem, svakodnevnim sećanjem. Drugo, Vi znate, kao i pravoslavni vernici u Bugarskoj i mi slavimo našeg Svetog Savu. Vi slavite Imendan, a mi imamo ono što nazivamo „KRSNA SLAVA“. Sveti Sava je  27. januara, kod Vas je 12.  januara. Tog dana /27 januara/ ima porodica u Srbiji koje slave Svetog Savu kao Krsnu Slavu, kao porodičnu slavu, kao zaštitnika porodice, no sa druge strane on je skoro zvanični zaštitnik obrazovanja, jer smatramo da je on osnivač ne samo Srpske Crkve, kao prvi Arhiepiskop, nego je osnivač i obrazovanja. I tog dana, 27.januara, jednom velikom proslavom u srpskim školama i univerzitetima mi slavimo Svetog Savu, kao što sam rekao - sa jednim jakim sećanjem. Ali ono što je najvažnije, što pokušavamo da radimo slaveći njegovo ime, a ne znam da li smo dovoljno uspešni, mi zapravo pokušavamo da kroz život idemo baš onako kao što je on želeo da radimo, a to nije nimalo lako. Jer ako želiš da živiš kao što je Sveti Sava želeo da živimo, trebalo bi da si dobar čovek, moraš da veruješ u dobro, da voliš Gospoda i da ne praviš razlike među ljudima, uvažavajući i druge religije, kao što je i on želeo. I zato je bio voljen i poštovan među mnogim ljudima na ovom svetu.

- To, što je Sveti Sava umro u Bugarskoj, dok je bio u gostima kod cara Ivana Asena Drugog, predstavlja osobitu istorijsku povezanost među našim narodima. Da li nam to pomaže ili možda smeta?

- To može da smeta samo čoveku koji ima zle namere. Svakom normalnom čoveku, koji je dobar, koji je čovekoljubiv, Bogoljubiv, ta veza je veza koja je dobra. Isto kao i naš Sveti Kralj Milutin. Njegove svete mošti, kako već znate, više od 550 godina se čuvaju u Crkvi Svete Nedelje. On i Sveti Sava su jedan od najlepših mostova među srpskim i bugarskim narodom, i kao što sam već rekao, samo čovek sa zlim namerama može da kaže da je štetno to što je Sveti Sava umro u Velikom Trnovu, među bratskim bugarskim narodom. Samo čovek sa zlim namerama će reći da je štetno to što je ovde sahranjen kao kralj, kao car. Samo čovek sa zlim namerama će reći da je štetno i to što se Sveti Sava i danas poštuje u Bugarskoj. Tako da smatram da je u potpunosti jasno kakva je veza među srpskim i bugarskim narodom, kada je reč o Svetom Savi.

- Od moštiju Svetog Save sačuvano je veoma malo - samo jedna šaka se čuva, ali ima jedno mesto u Bugarskoj, manastir Pokrova Bogorodičinog u Samokovu, gde se veruje da je sačuvan jedan mali deo svetih moštiju – prst Svetog Save. Znate li za Srbe, koji tamo idu da se poklone?

- Ne samo da znam za Srbe koji se mole na tom mestu, nego i ja lično to činim. To je jedan od mojih najomiljenijih manastira u Bugarskoj. Pozdrav za mati, Igumaniju, sve sestre i sve ljude koji vole i poštuju taj manastir, koji je važan manastir i za deo bugarske istorije. U vezi sa delićem moštiju Svetog Save, koji se čuva u Samokovskom manastiru, jedan od ključnih problema je što ljudi uglavnom ne znaju za to. Ja pokušavam kao ambasador, kao običan čovek i pravoslavni hrišćanin, da širim tu informaciju. Biće mi drago da što više Srba dolazi u Bugarsku, u Samokovski manastir, da zajedno odamo počast, da se poklonimo delu moštiju Svetog Save, i da se kao braća i istinski prijatelji molimo za ljubav, za mir, za jedan zajednički put ka nekoj lepšoj budućnosti.

- Jedno od najvećih dela Svetog Save jeste izgradnja Hilandarskog manastira na Svetoj Gori Atonskoj, razume se zajedno s njegovim ocem Svetim Simeonom. Kako savremena država Srbija održava tu duhpvnu vezu sa Hilandarskim manastirom u današnje vreme?

- I vi Bugari i mi Srbi smo veoma srećni, jer osim Svete Zemlje, osim Jerusalima, osim mogućnosti da posetimo grob Isusa Hrista, mi imamo i jedno specijalno mesto na evropskoj Svetoj Zemlji, vi vaš Zograf, a mi naš Hilandar. Kao i kada je u pitanju Sveti Sava, veza između Srba i Hilandara je veoma jaka, pre svega duhovna veza. Ali, znate da smo 2004. godine nažalost imali jedan veliki požar, kada je uništen i oštećen veliki deo manastira. Od te 2004 g. pa do danas, mi pokušavamo da uradimo i popravimo sve, ne samo kako je bilo, nego da bude još lepše. U tom poslu evidentna je velika podrška, i finansijska i moralna, od strane običnih ljudi, časnih fizičkih lica i kompanija, i pre svega od Vlade Republike Srbije i našeg predsednika, Aleksandra Vučića. Srpska država poslednjih godina intenzivno pomaže, daje finansijska sredstva da se obnovi i ponovo izgradi ono što je bilo uništeno. Pre nekoliko dana, 6. i 7. januara, kad je naše Badnje veče i naš Božić, predsednik Aleksandar Vučić sa svojim najstarijim sinom, Danilom, bio je u specijalnoj poseti Hilandaru. Upravo jednom odlukom predsednika, Vlada Srbije obezbedila je dodatna finansijska sredstva da se nastavi i završi obnova manastira. Takođe, obezbedili smo finansijska sredstva za ostale projekte, koji su neophodni za normalan svakodnevni život monaha i svih bogoljubivih ljudi, koji dolaze u manastir Hilandar da uživaju u molitvama, i da budu bliže Gospodu Bogu.

- Najveći hram u Beogradu nosi ime Svetog Save. Hram je osvećen pre više godina i nedavno se tamo održao i izbor novog Srpskog Patrijarha Porfirija.
Ima li još nešto da se dovrši na ovom hramu, koji se gradi već mnoge godine, i kako se srpski narod odnosio prema ideji i naporima da se sagradi tako velelepan hram?

-Najmanje što Sveti Sava zaslužuje, je da ima jedan hram, koji mu je posvećen i koji nosi njegovo ime. To je najmanje što je srpski narod mogao da uradi. Kao i sa Hilandarom, i sa Hramom Svetog Save, koji je sada najveći pravoslavni hram ne samo u Srbiji nego i na Balkanu, imamo jednu jaku duhovnu vezu. Uz velike napore običnih ljudi, Vlade RS i našeg predsednika, skoro da nema ništa što bi trebalo da se dodatno uradi. Oprema, freske i ikone – gotovo sve je u potpunosti završeno. Sada nam ostaje samo da uživamo u lepoti jednog zaista vrlo lepog hrama, koji nosi ime Svetog Save. I kao što sam rekao za moje Srbe, koji posećuju Samokov i Rilski manastir, i Svetu Nedelju i mnoge druge crkve i manastire u Bugarskoj, biće mi drago da i naša bugarska braća i prijatelji sve više dolaze u Beograd. Sada, sa novim autoputevima je sve lakše da se putuje. Bugari više nisu prisutni samo u Dimitrovgradu, u Pirotu i Nišu, već je veoma lako da dođu i u Beograd.  Biće mi drago da se i tamo zajedno molimo, za jednu lepšu budućnost i za bratske odnose između bugarskog i srpskog naroda.

- DAJ BOŽE! Hvala Vam gospodine Ambasadore!